Дали сме слободни? // A jemi të lirë?
23/12/2020

Пишува: Дамјан Николовски
Слобода на говорот , Слободно зборување или изразување без цензура и ограничувања, но каде е границата? Да ги поедноставиме работите слободното изразување, не е само зборување туку истото може да биде и барање, примање и пренесување на информации или идеи, без оглед на начинот или медиумите кои се употребуваат. Во теоријата првото на слободен говор не е ограничено речиси никаде, но дали е навистина така?
Правото на слобода на говорот е признаено како човеково право според членот 19 од Универзалната декларација за човекови права како и во меѓународните закони за човекови и граѓански права во International Covenant on Civil and Political Rights. Оваа организација слободниот говор или слободата на изразување го декларира какоо „право да се имаа мислења без мешање“. Слободата на говорот е признаена како човеково право речиси низ целиот свет како во европското така и во американското и африканското законодавство. Секоја индивидуа треба да има треба да има право за слобода на изразување, но само до оној степен кога таквото изразување не применува кон говор на омраза, а границата е навистина тенка.
Пред се да разјасниме дека правото слобода на говор е различен термин и не треба да го мешаме со терминот слобода на мисла, за ова во некоја друга прилика.
Во најголем дел од светот како што сите знаеме функционира демократијата, за мене демократијата треба да е слобода на изразување, но не секаде тоа е така. Навратете се неколку години наназад на тлото на нашата држава која е декларирана како демократска дали имавме слобода во изразувањето, дали имавме слобода јавно да ги искажување своите ставови? Според мене НЕ, се плашевме бевме потиснати и угнетувани од т.н режимска власт која не заокружуваше додека јавно на протест го искажувавме своето незадоволство поради определени прашања.
Времињата се сменија и сега живееме во време каде што веројатно можеме да имаме слобода на говорот, слободно да ги изразуваме своите ставови, мислења,но и незадоволства. Клучот во целиот процес на слобода на говорот и слободното изразување е личната слобода кој секој од нас треба да ја чувствува. Повторно ќе прашам до кој степен вие се чувствувате слободни за јавно да ги искажете своите размислувања и ставови? Кога би го поставиле чувството на слобода на скала од 1 до 10, јас би си дал 6-ка во однос на моето лично чувство на слобода, ќе се запрашате зошто не е 9-ка или 10-ка, но ни јас не го знам точниот одговор. Имам неколку теории за истото, првата веројатно е траумата од минатото дека доколку бидам целосно слободен и ги искажам ставовите ќе бидам погрешно протолкуван, осудуван од околината, некој нема да сака да соработува со мене или пак можеби ќе се соочам со проблеми на работното место. Сметам дека како народ уште од многу одамна во нашиот менталитет е длабоко вкоренето правилото “ќути си и терај си ја својата работа”, но ова е погрешно многу погрешно од една единствена причина што на овој начин никогаш нема да се чувствуваме слободни како индивидуи.
Втората моја теорија е дека причина за да не се изразуваме слободно е осудата од околината, замислете дека не се согласувате со некоја реформа на власта и јавно говорите против тоа , по автоматизам од страна на околината ќе бидете окарактеризирани како припадници на опозицијата иако веројатно немате допирна точка со нив и нивните начела. Тука би се провлекла веројатно и партизираноста на Македонското општество еден од нашите главни проблеми. Токму партизираноста на нашите животи претставува железна врата на нашата слобода на изразување, затоа што доколку имате негативен став кон одредена политика или јавно критикувате шансите да добиете работа во државна институција ќе бидат навистина мали. Ова е пракса уште од осамостојувањето на нашата држава без разлика која парија е на власт, разликата е што во некои мандати сето ова било или е помалку изразено, а во некои повеќе.
За крај ќе резимирам за да можеме да си го оствариме правото на слобода на говор мораме пред се сите ние лично да се чувствуваме потполно слободни.
Доколку ние се чувствуваме слободни и сме храбри, слободата на говорот ќе дојде по природен пат, а само со слобода на изразување и слободен говор можеме да ги надминеме предизвиците со кои се соочуваме. И запомнете слободата на говорот е суштината на демократијата и демократското живеење, затоа ослободете се и кажете го вашиот став!!!
Liria e shprehjes, Shprehja e lirë ose shprehja pa censurë dhe kufizime, por ku është kufiri? T’i thjeshtojmë punët, shprehja e lirë, nuk është vetëm të flasësh por ajo mund të jetë edhe kërkesë, pranim dhe transferim i informacioneve ose ideve, pa marrë parasysh mënyrën ose median që përdoret. Në teori e drejta e fjalës së lirë nuk është e kufizuar askund, por nëse në të vërtetë është kështu?
E drejta e lirisë së fjalës është pranuar si e drejtë e njeriut në bazë të nenit 19 të Deklaratës Universale për të Drejtat e Njeriut dhe në ligjet ndërkombëtare për të drejtat e njeriut dhe të drejtat qytetare në International Covenant on Civil and Political Rights. Kjo organizatë fjalën e lirë ose lirinë e shprehjes e deklaron si “të drejtë të kesh mendim pa u përzier”. Liria e fjalës është pranuar si e drejtë njerëzore pothuajse në të gjithë botën si në legjislacionin evropian ashtu edhe në atë amerikan dhe afrikan. Çdo individ duhet të ketë të drejtë për liri të shprehjes, por vetëm deri në atë shkallë kur shprehja e tillë nuk kalon në fjalë të urrejtjes, ndërsa kufiri është vërtet i hollë.
Para se të sqarojmë se e drejta e lirisë së shprehjes është term i ndryshëm dhe nuk duhet ta përziejmë me termin liria e mendimit, për këtë në ndonjë rast tjetër.
Në pjesën më të madhe të botës, ku të gjithë e dimë se funksionon demokracia, për mua demokracia duhet të jetë liri e shprehjes, por jo në çdo vend ndodh kështu. Kthehuni disa vjet më parë në vendin tonë që deklarohet si shtet demokratik nëse kishim liri të shprehjes, nëse kishim liri publikisht të shprehim qëndrimet tona? Sipas mua JO, kishim frikë, ishim të shtypur nga i a.q. pushtet i regjimit i cili na rrethonte derisa në protesta shprehnim pakënaqësinë për çështje të caktuara.
Kohërat ndryshuan dhe tani jetojmë në kohë kur me siguri mund të kemi liri të shprehjes, liri të shprehim qëndrimet, mendimet tona por edhe pakënaqësitë. Çelësi në gjithë këtë proces të lirisë së shprehjes dhe lirisë së fjalës është liria personale të cilën duhet ta ndjejë secili nga ne. Përsëri do të pyes, deri në cilën shkallë u ndiheni të lirie që publikisht të shprehni mendimet dhe qëndrimet tuaja? Nëse do të kishit vendosur lirinë në shkallën prej 1 deri në 10, unë do ta kisha dhënë notën 6 në lidhje me ndjenjën time personale të lirisë, do të pyesni pse jo 9-she ose 10-she, por as unë nuk e di përgjigjen e saktë. Kam disa teori për këtë, e para me siguri është trauma nga e kaluara se nëse do te jem tërësisht i lirë të shpreh qëndrimet do të interpretohem gabimisht, do të dënohem nga rrethi, askush nuk do të dojë të bashkëpunojë me mua ose ndoshta do të ballafaqohem me probleme në vendin e punës. Konsideroj se si popull që kohë më parë në mentalitetin tonë është rrënjosur thellë rregulli “hesht shiko punën tënde”, por kjo është e gabuar, shumë e gabuar nga një shkak i vetëm që në këtë mënyrë asnjëherë nuk do të ndihemi të lirë si individë.
Teoria ime e dytë është se shkaku që të mos shprehemi lirshëm është rrethina, imagjinoni të mos pajtoheni me ndonjë reformë të pushtetit dhe flisni publikisht kundër saj, me automatizëm nga rrethina do të karakterizoheni si pjesëtar i opozitës edhe pse me siguri nuk keni asnjë të përbashkët me ata ose parimet e tyre. Këtu me siguri do të ishte paraqitur edhe partizimi i shoqërisë maqedonase një nga problemet tona kryesore. Pikërisht partizimi i jetëve tona paraqet derën e hekurt të lirisë sonë të shprehjes, prandaj nëse keni qëndrim negativ ndaj një politike të caktuar ose kritikoni publikisht, shanset të fitoni punë në institucion shtetëror do të minimizohen. Kjo është praktikë që nga pavarësimi i shtetit tonë pa dallim se cila parti është në pushtet, dallimi konsiston në atë se disa mandate e gjithë kjo ka qenë ose është ende e shprehur, ndërsa në disa jo.
Për fund, të bëj një përmbledhje në mënyrë që të mund të realizojmë të drejtën e lirisë së shprehjes, para së gjithash duhet të gjithë ne personalisht të ndihemi plotësisht të lirë.
Nëse ne ndihemi të lirë dhe jemi të guxmshëm, liria e fjalës do të vijë në mënyrë të natyrshme, ndërsa me lirinë e shprehjes edhe lirinë e fjalës mund të tejkalojmë sfidat me të cilat ballafaqohemi. Dhe, mbani mend, liria e fjalës është esenca e demokracisë dhe jetës demokratike, prandaj lirohuni dhe tregoni qëndrimin Tuaj!!!