Дијалогот како средство за помирување помеѓу младите // Dialogu si mjet pajtimi ndërmjet të rinjve
30/12/2020

Пишува: Анелија Митрова
На прагот сме на 2021та година, за жал се уште оптеретени со минатото и историјата. Се уште се игра со „националистичката карта“ обидувајки се да разгорат „старо-нови“ билатерлани конфликти чисто од лукративно побуди играјки си се со иднината на граѓаните особено со на иднаната на младите. Премолчувањето на секојдневните случувања и неводење сметка за сѐ што е подалеку од нашиот праг водат само до поголеми политички тензии.
Место на на масата каде се решаваат крупните билатерални прашање за младите нема. Сметам дека е клучно да се создаваат и граѓански да се заземаат нови јавни простори за заеднички дијалог каде што младите ќе имаат глас, ќе бидат слушнати и ќе ја искажат својата политичката волја без да бидат асоцирани со политички партии.
Последниов период се носат историски политички одлуки во државата и во регионот. Договори за пријателство, соработка и добрососедство, нон- пејпери и дузина документи кои стануваат „мртво слово на папир“, а товарот повторно се префрла на идните генерации. А, иднината нели остануваше на нас младите, ами чуму никој не го интересира нашиот став?
Со потпишувањето на Преспанскиот Договор од 17 јуни, 2018 се отворија многу можности и предизвици. Се отворија можности и предизвици за соработка и напредок но се отворија исто така и многу можности за манипулативно делување на популистички и националистички движења од двете страни на границата. Додека некои го перципираат постигнатиот договор како закана, прогресивните движења од двете страни на границата го споредуваат со Елисејскиот договор, кој што францускиот претседател Шарл де Гол и германскиот канцелар Конрад Аденауер го потпишаа на 22 јануари 1963 година, во кој и двајцата државници се обврзаа на помирување меѓу двете земји. Со тој договор закрвените воени противници станаа европски партнери. Со договорот за германско – француско пријателство владите во Бон и Париз договорија обврзувачки консултации, тесна политичка соработка и широка младинска размена. Повеќе од 8,4 милиони млади Германци и Французи оттогаш беа дел од програмата за младинска размена и соработка на соседните земји. Гледано од денешна дистанца јасно можат да се видат и измерат резултатите од таа младинска соработка.
Во изминатите 10 години работејќи заедно на проектот “Контакти за заедничка иднина“ заедно со нашите партнери од другата страна на границата дојдовме на идеја за воспоставување на билатерална канцеларија за младинска соработка меѓу Северна Македонија и Грција. За разлика од досегашната пракса на вакви сродни ицијатива нашиот пристап е малку поинаков односно ‘од доле кон врвот’, каде што младите сами ќе ги создадат канцелариите и ќе чуствуваат припадност кон идејата. Само вака младите кои се оставени на маргините на граѓанското општество и културната сфера, е единствен начин на којшто може делуваат во правец на обезбедување дијалог, меѓусебно запознавање и градење на заедничка иднина.
Да се вратиме назад во времето, во 2009 година кога група млади луѓе и организации го иницираа билатералниот проект „Контакти за заедничка иднина“. 40 млади луѓе од двете земји, на семинар во Крушево, во политчки тензичен период дојдоа до заклучок дека е потребна “Liaison office of cooperation” токму овој заклучок денес е водечка сила зад приказната која ја отстваруваме.
Грција и Северна Македонија успеаја да воспостават значителна економска и политичка соработка во период на низа предизвици. Нашата следна заедничка цел е сепак поголема инвестиција: просперитет на младите. Сега повеќе од кога било младинската работа и дипломатијата ќе бидат главните играчи за надминување на преостанатите јазови. Честите и интерактивни активности ќе ги остават разликите настрана, ќе ги потенцираат сличностите ќе ги подготват идните генерации со заеднички интерес да се стремат кон регионална стабилност.
Младите и младинските организации се дел од решението за градење и зајакнување на добрососедските односи. Поддршката на размена на млади и споделување на идеи засновани на вредностите на соживот, толеранција, почитување на човековите права, различност и вклученост ќе послужи како основа за идна соработка и просперитет.
Единствено преку дијалог можеме да си ги откриеме проблемите и разликите, да ги надминеме несогласувањата и сфатиме колку сме заедно. А потоа? Дури тогаш не смееме да престанеме со разговор и кренат глас кон оние на чијашто дневна политика не ѝ одговара да го слушнат.
Младите немаат конкретен механизам за соработка и се оставени на спорадични младински размени, студиски посети или конференции организирани од младински организации. Затоа мора на младите да им се понуди платформа за соработка, дијалог и поврзување бидејќи само откако младите од двете земји ќе имаат шанса да се запознаат, се создаваат нови пријателства. Ова укажува дека е невозможно да имате пријатели ако не сте имале можност навистина да се сретнетете односно младите што први ќе имаат шанса вистински да ја посетат соседната земја, и да споделуваат ставови и мислења.
Време е онаа народната: „да му умре козата на комшијата“ да ја промениме во „заедно да ја чуваме и одгледуваме“, а кој друг го може ова ако не ние младите.
Jemi në prag të vitit 2021, për fat të keq, akoma jemi të ngarkuar me të kaluarën dhe historinë. “Karta nacionaliste” po luhet akoma, duke u përpjekur t’i ndezin konfliktet bilaterale “të vjetra-të reja” me motive thjesht fitimprurëse, duke luajtur me të ardhmen e qytetarëve, veçanërisht me të ardhmen e të rinjve. Heshtja e ngjarjeve të përditshme dhe shpërfillja e gjithçkaje që është përtej pragut tonë çojnë vetëm në tensione më të mëdha politike.
Nuk ka vend në tryezë ku çështjet kryesore bilaterale zgjidhen për të rinjtë. Konsideroj se është thelbësore për të krijuar dhe në mënyrë civile për t’i nxënë hapësirat e reja publike për dialog të përbashkët ku të rinjtë do të kenë zë, do të dëgjohen dhe do të shprehin vullnetin e tyre politik pa u lidhur me partitë politike.
Periudhën e fundit janë miratuar vendimet politike historike në vend dhe në rajon. Marrëveshjet e miqësisë, bashkëpunimit dhe fqinjësisë së mirë, non-pejpër dhe një duzinë dokumentesh që bëhen “fjalë e vdekur në letër”, ndërsa barra u transferohet përsëri brezave të ardhshëm. Dhe, e ardhmja a na mbetet neve të rinjve, por pse askujt nuk i intereson qëndrimi ynë?
Me nënshkrimin e Marrëveshjes së Prespës më 17 qershor 2018, shumë mundësi dhe sfida u hapën. Mundësitë dhe sfidat për bashkëpunim dhe progres janë hapur, por gjithashtu janë hapur edhe shumë mundësi për veprim manipulativ të lëvizjeve populiste dhe nacionaliste në të dyja anët e kufirit. Derisa disa e perceptojnë marrëveshjen e arritur si kërcënim, lëvizjet progresive në të dyja anët e kufirit e krahasojnë me Marrëveshjen e Elisesë, të cilën Presidenti francez Sharl de Goll dhe Kancelari gjerman Konrad Adenauer e nënshkruan më 22 janar 1963, në të cilën të dy burrështetasit u obliguan për pajtimin midis të dyja vendeve. Me atë marrëveshje, kundërshtarët ushtarakë të përgjakur u bënë partnerë evropianë. Me Marrëveshjen e Miqësisë Gjermane-Franceze, qeveritë e Bonit dhe Parisit ranë dakord për konsultime të detyrueshme, bashkëpunim të ngushtë politik dhe shkëmbim të gjerë të të rinjve. Më shumë se 8,4 milion të rinj gjermanë dhe francezë që atëherë kanë qenë pjesë e programit të shkëmbimit dhe bashkëpunimit të të rinjve të vendeve fqinje. Shikuar nga distanca e sotme, rezultatet e këtij bashkëpunimi rinor mund të shihen dhe maten qartë.
Në 10 vitet e kaluara, duke punuar së bashku në projektin “Kontaktet për një Ardhmëri të Përbashkët” së bashku me partnerët tanë në anën tjetër të kufirit, arritëm në idenë e vendosjes së zyrës bilaterale për bashkëpunimin e të rinjve midis Maqedonisë së Veriut dhe Greqisë. Në dallim nga praktika e deritanishme e iniciativave të tilla të ngjashme, qasja jonë është paksa e ndryshme, përkatësisht “prej poshtë drejt majës”, ku të rinjtë vetë do t’i krijojnë zyrat dhe do të ndiejnë ndjenjën e përkatësisë së idesë. Vetëm në këtë mënyrë të rinjtë që kanë mbetur në margjinat e shoqërisë civile dhe sferës kulturore, është mënyra e vetme që mund të veprojnë në drejtim të sigurimit të dialogut, njohjes së ndërsjellë dhe ndërtimit të së ardhmes së përbashkët.
Le të kthehemi mbrapa në kohë, në vitin 2009 kur një grup të rinjsh dhe organizatash e filluan projektin bilateral “Kontaktet për një Ardhmëri të Përbashkët”. 40 të rinj nga të dyja vendet, në seminar në Krushevë, në një periudhë të tensionit politik arritën në konkluzion se është i nevojshëm “Liaison office of cooperation” pikërisht ky konkluzion është sot forca kryesore prapa rrëfimit që po realizojmë.
Greqia dhe Maqedonia e Veriut arritën të vendosin bashkëpunim të rëndësishëm ekonomik dhe politik gjatë një sërë sfidash. Qëllimi ynë tjetër i përbashkët është akoma një investim më i madh: prosperiteti i të rinjve. Tani më shumë se kurrë, puna dhe diplomacia rinore do të jenë lojtarët kryesorë në tejkalimin e boshllëqeve të mbetura. Aktivitetet e shpeshta dhe ndërvepruese do t’i lënë mënjanë ndryshimet, do t’i nxjerrin në pah ngjashmëritë dhe do t’i përgatisin brezat e ardhshëm me një interes të përbashkët në përpjekjen drejt stabilitetit rajonal.
Rinia dhe organizatat rinore janë pjesë e zgjidhjes për ndërtimin dhe përforcimin e marrëdhënieve të mira fqinjësore. Mbështetja e shkëmbimeve të të rinjve dhe ndarja e ideve të bazuar në vlerat e bashkëjetesës, tolerancës, respektit për të drejtat e njeriut, diversitetit dhe përfshirjes do të shërbejnë si bazë për bashkëpunimin dhe prosperitetin e ardhshëm.
Vetëm përmes dialogut mund t’i zbulojmë problemet dhe ndryshimet tona, t’i tejkalojmë mosmarrëveshjet dhe të kuptojmë se sa jemi së bashku. Dhe pastaj? Vetëm atëherë nuk duhet të ndalojmë së foluri dhe të ngremë zërin për ata, politika e përditshme e të cilëve nuk u përshtatet për ta dëgjuar.
Të rinjtë nuk kanë mekanizëm konkret për bashkëpunim dhe janë lënë në shkëmbimet sporadike të të rinjve, vizitat studimore ose konferencat e organizuara nga organizatat rinore. Kjo është arsyeja pse të rinjve duhet t’u ofrohet platformë për bashkëpunim, dialog dhe lidhje, sepse vetëm pasi të rinjtë nga të dyja vendet do të kenë shansin për t’u njoftuar, krijohen miqësitë e reja. Kjo tregon se është e pamundur të keni miq nëse nuk keni pasur mundësi të takoheni vërtet, përkatësisht të rinjtë që do të kenë mundësinë të parët për të vizituar vendin fqinj dhe t’i ndajnë qëndrimet dhe mendimet.
Është koha që fjalën popullore: “le t’i ngordhë dhia fqinjit” ta ndryshojmë në “së bashku ta mbajmë dhe ta ruajmë”, dhe kush tjetër mund ta bëjë këtë nëse jo ne të rinjtë.