Зошто менторството е важно / Pse mentorimi është i rëndësishëm.
10/11/2020

Пишува: Сара Миленковска
Eкономските и социјалните конструирани разлики влијаат врз социјалната структура на едно општество, особено врз младите. Не може со целост да се тврди дека индивидуализмот целосно влијае врз начинот на кој оформуваме релации, меѓутоа може да се каже дека се наоѓаме во една глобална криза на солидарноста. Структурните предизвици се еден од факторите зашто според последното истражување на Светска банка, македонските деца можат да развијат само 56% од својот потенцијал[1], поточно поради нискиот квалитет на образовниот и здравствениот систем, што е најнизок процент во регионот. Нереализирањето на потенцијалот, има големо влијание врз квалитетот и исполнетоста на животот, но и врз националната економија и можност за развој. Во недостаток на формална поддршка, граѓаните имаат можност повеќе да се потпрат на својата заедница и релациите во неа. Колку тоа се практикува, односко колку се промовира врсничката поддршка е неистражено поле бидејќи станува збор за неформални релации. Додека пак, менторството, во различни форми е опфатено во образованието, но со тоа и неговата дефиниција се менува. На пример, во високото образование, поимот ментор или менторка означува професор или професорка која му помага на студентот/ката низ процесот на завршување на својата дипломска или магистратура.
Кога станува збор за целосно искористување на својот потенцијал во општество кое не ги нуди основните можности, освен ако не си доволно привилегиран, останува на ученикот или студентот самоиницијативно да се ангажира со цел да си обезбеди знаење и искуство во одредено поле. Но, тоа за секого претставува различна ситуација, врз основа на можностите. Тука не се мисли на основните услови за учење кои се повеќе се покажаа како проблематични во справувањето со Ковид кризата и онлајн учењето, туку на академско унапредување врз основа на мерит систем. Во многу наврати, младите преку Средношколскиот и Студентскиот пленум, но и други значајни иницијативи, го адресираа системското неинвестирање во образовниот процес на сите нивоа, кои иако сѐ уште не е приоретизирано од политичарите, е значајно политичко прашање.
Токму во недостатокот на системска поддршка се раѓа можност за поврзување и вмрежување. Скоро секој од нас има побарано некој вид на помош со цел да надмине некој проблем во образованието. Низ таа врсничка солидарност понатаму се развиваат и пријателства, но и мрежи за соработка. Многу често организациите во кои членуваат младите може да нудат некаква форма на генерациска поддршка, но исто така во Македонија постојат менторски мрежи кои можат да помогнат со кариерно советување или насоки за академско надоградување. Една од нив е Македонската мрежа на менторите која се залага за подобрување на економското опкружување преку поддршка на претприемачите и малите и средните претпријатија преку менторство, едукација и настани за вмрежување. Младинскиот образовен форум веќе со години работи во полето на неформалната едукација, преку четири различни програми, како дебата, учиме право, истражување и артивизам. Активностите на МОФ со години придонесуваат за младинско вмрежување преку поддршка на младински иницијативи. Неодамна започна тн. иницијатива The School of Future, која работи на подготовки за натпревари по математика, информатика и физика за основно и средно образование. Менторската мрежа Стела пак, е фокусирана на менторирање на жени и девојки за нивен академски и професионален развој. Традиционалните вредности и патријахалните стереотипи сѐ уште имаат преголемо влијание на улогата на жените и девојките, особено во руралните средини, затоа дополнително е потребно да се пренесуваат искуствата и вештините со кои може да се еманципираат. Состојбата укажува на потребата за менторска поддршка, како надополнување на неопходната системска и институционална поддршка во соочувањето со предизвиците и навигирањето на академската надградба[2]. Има и формални и неформални начини на кои може да се побара менторство, со тоа што останува на проактивноста на ученикот/чката или студентот/ката. Постојат компании кои го формализираат овој процес и активно работат на промовирање на таа пракса при споделување на знаење. Тоа што е клучно е овој процес да започне уште порано, во смисла на самодовербата и сигурноста која една индивидуа би ги имала пред да започне со својата кариера. Токму во тоа се пренесува идејата дека солидарноста може да се шири на повеќе нивоа, иако отуѓеноста и недовербата постојат како пренесување на разочараноста и апатија која постои.[3]
Она на кое треба повеќе да се работи во нашето општество е сѐ повеќе да се актуелизира и со тоа популаризира идејата дека е во ред да побараш помош во одредено поле и дека е нормално да се солидаризираме меѓу себе за предизвиците низ кои минуваме како млади. Особено во формативните години е значајно да се развие отвореност преку која може конфорно да се зборува за предизвиците, без да бидат доживувани како проблеми, a сето тоа со цел полесно да се надминат. Во едно конзумеристичко општество, дефинирањето на тоа што претставува успех, има негативен ефект врз себеперцепцијата и многу е лесно млад човек да се обесхраби при првите предизвици. За жал, недостатокот на системска поддршка само го продлабочува овој проблем. Вмрежувањето и менторството, имаат потенцијал да креираат социјална доверба и преку тоа може освен да се адресираат личните аспирации, создаваќи простор за заеднички иницијативи и општествени идеи.
Позитивниот ефект на менторирањето, е тоа што придонесува до креирањето вредност дека пренесувањето на знаење е клучно за обновување на една заедница која поминала политички и општествени кризи. Самиот менторски процес е начин на враќање кон заедницата од која потекнуваш. Дополнително, охрабрувањето ни укажува дека само преку солидарност можеме да се себереализираме. Но секако, вмрежувањето и менторскиот процес не може да ги замени системските предизвици кои општествено треба да се адресираат, туку ни помага да опстоиме во нефункционалноста.
[1]* “World Bank. 2020. The Human Capital Index 2020 Update : Human Capital in the Time of COVID-19. World Bank, Washington, DC. © World Bank. https://openknowledge.worldbank.org/handle/10986/34432 License: CC BY 3.0 IGO.”
[2] Кон родова еднаквост : пречки и перспективи во академскиот и професионален напредок на жените и девојките / [авторка Елена Б. Ставревска; соработнички/ци Наташа Ивановска, Дарко Црвенковски, Вљора Речица; превод на албански јазик Албулена Халили]. – Скопје: Институт за истражување Импакт, 2019. – 26 стр ;
[3] https://servismladi.mk/razocharanost-optimizam-ili-apatija-kaj-mladite/
Сара Миленковска
Dallimet ekonomike dhe sociale të ndërtuara ndikojnë në strukturën sociale të një shoqërie, veçanërisht mbi të rinjtë. Nuk mund të argumentohet plotësisht se individualizmi ndikon tërësisht në mënyrën e krijimit të relacioneve, por mund të thuhet se jemi në një krizë globale solidariteti. Sfidat strukturore janë një nga faktorët se përse sipas hulumtimit të fundit të Bankës Botërore, fëmijët maqedonas mund të zhvillojnë vetëm 56% të potencialit të tyre, më saktësisht për shkak të cilësisë së ulët të arsimit dhe sistemit shëndetësor, që paraqet përqindjen më të ulët në rajon. Mosrealizimi i potencialit ka një ndikim të madh në cilësinë dhe përmbushjen e jetës, por edhe mbi ekonominë kombëtare dhe mundësinë për zhvillim. Në mungesë të mbështetjes formale, qytetarët kanë mundësinë të mbështeten më shumë në komunitetin e tyre dhe relacionet në të. Sa praktikohet kjo, përkatësisht sa promovohet mbështetja e moshatarëve, është një fushë e pa eksploruar sepse bëhet fjalë për marrëdhënie joformale. Ndërsa mentorimi, në forma të ndryshme përfshihet në arsim, por me të ndryshon edhe përkufizimi i tij. Për shembull, në arsimin e lartë, termi mentor ose mentore i referohet një profesori ose profesoreshe që ndihmon student/e në procesin e përfundimit të diplomimit ose magjistrimit.
Kur bëhet fjalë për shfrytëzimin e plotë të potencialit të vet në një shoqëri që nuk ofron mundësi themelore, përveç nëse nuk jeni mjaft i privilegjuar, i mbetet nxënësit ose studentit të angazhohet me iniciativën e tij ose të saj, në mënyrë që të sigurojë njohuri dhe përvojë në një fushë të veçantë. Por, është një situatë e ndryshme për të gjithë, bazuar në mundësitë. Kjo nuk i referohet kushteve themelore të të mësuarit që kanë dalë gjithnjë e më problematike në trajtimin e krizës Covid dhe online mësimit, por përparimit akademik të bazuar mbi merit sistemin. Në shumë raste, të rinjtë përmes Plenumir të shkollarëve të mesëm dhe Plenumit Studentor, por edhe iniciativave të tjera të rëndësishme, adresuan mos investimin sistematik në procesin arsimor në të gjitha nivelet, i cili, megjithëse nuk është vendosur si prioritet nga politikanët, është një çështje e rëndësishme politike.
Pikërisht në mungesë të mbështetjes sistemore lind mundësia për lidhje dhe rrjetëzim. Pothuajse secili prej nesh ka kërkuar një lloj ndihme për të kapërcyer një problem në arsim. Përmes këtij solidariteti të moshatarëve më tej zhvillohen, miqësitë dhe rrjetet e bashkëpunimit. Shumë shpesh organizatat në të cilat të rinjtë janë anëtare mund të ofrojnë një formë të mbështetjes për gjeneratën, por gjithashtu në Maqedoni ekzistojnë rrjete mentorimi që mund të ndihmojnë me këshillimin e karrierës ose udhëzimet për zhvillimin akademik. Njëri prej tyre është Rrjeti i Mentorëve të Maqedonisë i cili përpiqet të përmirësojë mjedisin ekonomik duke mbështetur sipërmarrësit dhe ndërmarrjet e vogla dhe të mesme përmes mentorimit, edukimit dhe ngjarjeve për rrjetëzim. Forumi Arsimor Rinor ka punuar në fushën e arsimit joformal prej vitesh, përmes katër programeve të ndryshme, si debati, mësojmë drejtësi, kërkim dhe artivizëm. Aktivitetet e FAR kanë kontribuar në krijimin e rrjeteve rinore për vite me radhë duke mbështetur iniciativat rinore. Kohët e fundit filloi e ashtuquajtura iniciativë The School of FutureShkolla e së Ardhmes, e cila punon në përgatitjet për gara në matematikë, informatikë dhe fizikë për arsimin fillor dhe të mesëm. Rrjeti i mentorimit Stella është i përqendruar në këshillimin e grave dhe vajzave për zhvillimin e tyre akademik dhe profesional. Vlerat tradicionale dhe stereotipet patriarkale kanë ende shumë ndikim në rolin e grave dhe vajzave, veçanërisht në zonat rurale, prandaj është e nevojshme të transferohen përvojat dhe aftësitë me të cilat ato mund të emancipohen. Situata tregon nevojën për mbështetje të mentorimit, përveç mbështetjes së nevojshme sistematike dhe institucionale në përballje me sfidat dhe navigimin e azhurnimit akademik.. Ekzistojnë mënyra formale dhe joformale për të cilat mund të kërkohet mentorim, me atë që kjo i mbetet proaktivitetit të nxënësit/es ose studentit/es. Ka kompani të cilat formalizojnë këtë proces dhe punojnë në mënyrë aktive për të promovuar atë praktikë në ndarjen e njohurive. Ajo që është thelbësore është që ky proces të fillojë edhe më herët, në kuptim të vetëbesimit dhe sigurisë që do të kishte një individ para se të fillonte karrierën e tij. Këtu përcillet idea se solidariteti mund të përhapet në shumë nivele, edhe pse tjetërsimi dhe mosbesimi ekzistojnë si transmetim i zhgënjimit dhe apatisë që ekziston.
Ajo mbi të cilën duhet të punohet më shumë në shoqërinë tonë është gjithnjë e më tepër të aktualizohet dhe me këtë të popullarizohet ideja se është në rregull të kërkojmë ndihmë në një fushë të caktuar dhe se është normale të tregojmë solidaritet me njëri-tjetrin për sfidat që kalojmë si të rinj. Sidomos në vitet formuese, është e rëndësishme të zhvillohet një hapje përmes së cilës dikush mund të flasë rehat për sfidat, pa u perceptuar si probleme, në mënyrë që t’i kapërcejë ato më lehtë. Në një shoqëri konsumatore, përcaktimi i asaj që përbën sukses ka efekt negativ në perceptimin e vetvetes dhe është shumë e lehtë një person i ri të dekurajohet në sfidat e para. Fatkeqësisht, mungesa e mbështetjes sistemore, vetëm e përkeqëson këtë problem. Rrjetëzimi dhe mentorimi kanë potencial të krijojnë besim social dhe përmes kësaj jo vetëm që mund të adresojnë aspiratat personale, duke krijuar hapësirë për iniciativa të përbashkëta dhe ide shoqërore.
Efekti pozitiv i mentorimit është se kontribuon në krijimin e vlerës se transferimi i njohurive është thelbësor për rindërtimin e një komuniteti që ka kaluar kriza politike dhe sociale. Vetë procesi i mentorimit është mënyrë për t’u kthyer drejt komunitetin nga i cili vini. Për më tepër, inkurajimi na tregon se vetëm përmes solidaritetit mund ta realizojmë vetveten. Por sigurisht, rrjetëzimi dhe procesi i mentorimit nuk mund të zëvendësojnë sfidat sistemike që duhet të adresohen në shoqëri, por na ndihmon të mbijetojmë në mosfunksionim.
Sara Milenkovska